Joakim Vujić je rodjen  9. septembra 1772. u Baji. Školovao se u Baji, Kaloči i Segedinu, licej i prava učio je u Požunu (Bratislava). Bavio se prevodilaštvom, glumom, pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika. Poznavao je čitav niz stranih jezika. 24. avgusta 1813. godine, u Rondeli na peštanskoj obali Dunava, na pozornici Mađarskog teatra, Joakim Vujić priređuje prvu svetovnu i građansku pozorišnu predstavu

Smeštaj i hrana     |    Sport i rekreacija     |       Zabava        |    Noćni život    |    Umetnost i kultura    |    Crkve i spomenici    |      Shopping

na srpskom jeziku: "Kreštalica" Posle toga slede "teatralna predstavlenija" u Baji, Segedinu, Novom Sadu, Zemunu, Temišvaru, Pančevu i Aradu. Vreme između 1835 - 1839 proveo je u Srbiji, većinom u Kragujevcu, gde je posle više pokušaja, 1835. godine uspeo da ubedi gospodara Miloša da mu da prilično novaca, kako bi osnovao prvi "Kraljevsko serpski Teatar". Odlaskom Miloša i Vujić je morao da napusti Srbiju. Putovao je po Moldaviji, bio je i u Odesi, a u jednom ruskom manastiru sređivao je opis ovih svojih putovanja. Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića kao i gotovo svi učeni Srbi Vukovog vremena. Napisao je "Putešestvije po Serbiji", "Zemljeopisanije", "Početak opisanija srbski

manastira", kao i 21 dramsko delo, uključujući "Kreštalicu", "Fernanda i Jariku" i "Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele". Autor je i jedne gramatike francuskog jezika.Poslednje godine svoga života Joakim Vujić je proveo u Beogradu u oskudici. Umro je 8. novembra 1847. godine, očekujući prvi povezani primerak svoje nove knjige „Irina i Filandar“. Joakim Vujić je sahranjen u blizini crkve Svetog Marka na starom tašmajdanskom groblju u Beogradu. Grob mu je kasnije zameten. U kragujevačkom pozorištu se njemu u čast od 7.-15. maja održavaju susreti profesionalnih pozorišta Joakimfest.